Gerhard Richter
Prozor juznog transepta Kelnske katedrale (2007)
Vitraz (povrsine 133 metara kvadratnih, 20 metara visine) se sastoji od 11500 komada lamiranog stakla u 72 razlicite boje , nasumicno izabranih pomocu kompjutera i upotrebljeno je likovno resenje koje mozemo pronaci kod njegovih "pikselizovanih" slika ("karte boja" - pocetak ciklusa (Farben) lezi jos u 60-tim godinama proslog veka) - npr. slike 4096 (1974). Ovaj projekat je uradjen u saradnji sa Derix glass studiom.
(princip atomizacije, pikselizacije)
prozor
detalj 1
detalj 2
detalj 3
detalj 4
4096 Farben (slika)
Vladimir Bonacic
Hrvatski umetnik i naucnik (kiberneticar), rodjen u Novom Sadu 1938, odrastao u Zagrebu, gde i diplomira na Elektrotehnickom fakultetu. Postdiplomske zavrsava u Parizu i Londonu, a doktorsko zvanje dobija u Zagrebu na temi - prepoznavanja obrazaca i skrivenih struktura podataka. Zaposlen u naucnom institutu Rudjer Boskovic od 1964. godine, a od 1969-1973 glavni rukovodilac na odseku za kibernetiku.
Sa Mirom Cimmermanom (programerom) i Dunjom Donassy (arhitekta i gradski planer; supruga) osniva kibernetski tim CBD.
Jedan od "glavnih krivaca"za aktuelizaciju Bonacicevih
ranih kompjuterskih radova, jeste umetnik i kurator Darko Fritz. Vecina
koristenih podataka potice iz njegovog rada.
Svoju umetnicku karijeru zapocinje 1968. godine u okviru izlozbe Novih tendencija 4 u organizaciji Galerije suvremene umjetnosti u Zagrebu koja se zalagala za njegovo pridruzivanje pokretu (danasnjeg Muzeja SU). Na izlozbi je izlozio 17 radova koja ce zavredeti nagradu za kompjutersko i vuzuelno istrazivanje. Radovi su mu uglavnom zasnovani na pseudo-slucajnosti. Bavio se porucavanjem Galoa-ovih polja i prikazivanjem vizuelnih uzoraka dobijenih iz polinoma "Galoa-ove matematike". Kritukuje upotrebu slucajnosti u pravljenju estetskog programa koji treba odgovarati ljudima. Jedino delo koje se razlikuje i koje je bazirano na takvom stavu, jeste Random 63 iz 1969.godine ( sastavni deo tog rada jesu 63 nezavisna generatora slucajnosti) i ono nas moze, citirajuci D. Fritz-a - odvesti do cistog estetskog uzitka. Ostala dela nam prikazuju zakonitoste matematike i uvode ih iz polja apstraktnosti u prostor i vreme ("estetizacija nauke").
t4 (1968) - elektronski objekat, kompjuterski programiran(u saradnji sa Piceljem)
Na osnovu ovog rada uradjen je i plakat( Ivan Picelj ) za prethodno pomenutu izlozbu 1968.
plakat t4
GF.E (16.4) ( 1969/70)
Dimenzija 178x178x40, tezi pola tone. Prednji "trodimenzionalna ekran" ima reljefnu stukturu koju cini 1024 polja u 16 boja (preko milion razlicitih uzoraka). Ima tri generatora Galoa-ovih polja koji stvaruju vizuelno razlicite uzorke i u sprezi sa drugim generatorima kontrolisu zvuk (64 oscilatora zvuka) koji se emituje preko cetiri zvucnika. Publika, recipient ili "ucesnik" mogu uticati na zvuk i sliku, manualno ili daljinskim upravljacem. Moze se menjati i brzina vizuelnog ali se ne moze menjati "logika sistema". Trajanje odredjene "kompozicije" se moze kretati izmedju 6 sekundi i 24 dana.
Bonacic u interakciji sa GF.E ( 16.4 )
Leo Villareal
Cylinder (2011)
Ova svetlosno skulptura se sastoji od 160 sjajnih sipki od nerdjajuceg celika 12 stopa duzine sa 140 svetlosno emitirajucih dioda duz ivice, povesanih u pet koncentricnih krugova, zapremine 12 x 9 x 9 stopa. Svetlost, tj. paljenje i gasenje led-ova je kontrolisana posebno pisanim programom, cineci fluidnu promenu svetlosnih obrazaca koji se ne ponavljaju.
stanje 1
stanje 2
detalj 1
